Oko ponoći...
Autor malaino | 2 Sep, 2011Još malo i ponoć će da zvoni
ko praporcima da oglašava
otkucaj svog koraka što se roni
ni da čuje da spava
Zatvori oči i kreni u tamu
pogledaj zvezde i Lunu
i onu severnjaču po obodu, samu
što odsjajem dodiruje nevidljivu strunu
I gledaš dalje, svetiljke žmire
na klupi u parku parovi se ljube
a svici u žbunju nikako da se smire
uzbunili sve podzemne bube
Noć te zove, u prostranstvo skoči
ogrni se mirisom tajanstvenih želja
i ko bosa na probudjene uzdahe kroči
drhtava od čežnje i veselja
Zatvori oči, još jače stisni
oseti kako u tebi kuca
dva pogleda što se u mrak stisli
stisak oko struka i vrelina poljupca...
...Пусти ме да журим потпетицама од стакла по кристалу сваке сузе времена даље од тебе што падају преко...
Око поноћи страх лети у ваздуху у сваком удисају и издисају, осећам како ћеш отићи, а он своју кућу у мени наћи....
инспирација ми дошла....
Баш лепа и богата песма и још адекватна слика
Поезија поздравко
Autor krilaandjela am 02 Sep 2011, 00:10