Blue dream

Još malo i ponoć će da zvoni

ko praporcima da oglašava

otkucaj svog koraka što se roni

ni da čuje da spava

Zatvori oči i kreni u tamu

pogledaj zvezde i Lunu

i onu severnjaču po obodu, samu

što odsjajem dodiruje nevidljivu strunu

I gledaš dalje, svetiljke žmire

na klupi u parku parovi se ljube

a svici u žbunju nikako da se smire

uzbunili sve podzemne bube

Noć te zove, u prostranstvo skoči

ogrni se mirisom tajanstvenih želja

i ko bosa na probudjene uzdahe kroči

drhtava od čežnje i veselja

Zatvori oči, još jače stisni

oseti kako u tebi kuca

dva pogleda što se u mrak stisli

stisak oko struka i vrelina poljupca...

I posle ljubavi...opet ljubav..
Malo iskrzana na krajevima od nerazumevanja,
zaprljana od dobačenih sumnji,
iscepana od strela ljubomore,
rasporena po šavovima čežnji,
zlatasta od nadanja,
mirisna poput prvog poljupca,
grimizna poput daha ostavljanja,
usamljena u tami noći,
zaboravljena od jednog pogleda,
ali jedina što kola žilama,
ma kakva bila
život daje i boji sne,
zbog nje se radjamo iz mrtvila,
zbog nje postajemo hrabri kada nismo,
zbog nje lebdimo bez krila,
i ma gde ona bila
neprekidno je tražimo...
I posle ljubavi...opet ljubav...

Ćutim

Bujaš u meni

Ne bih da te umirim

Dok zapljuskuješ svoje oči u steni

U steni mojoj

Što tvoje poljupce ko talase čeka

Kaplješ po meni kao mora poj

Kao nemirima ispunjena reka

Reka zamirisa

Uzdasima nebeskog paperja

Oboji polja procvalih irisa

Uteče u raspukla zrnevlja

Zrnevlja mojih njiva

Što vape za tvojom rukom

Od oblaka mekša, sanjiva

Nepregledna polja nad mojim strukom

Struk ucrtan tobom

Odraz što zaora po beskraju

Zaogrnuti sobom

U večnom zagrljaju...........

Pokušavam da otkrijem zalutale krugove

Što u žitu se ucrtaše za mene

Malene šare od srca upregnute u plugove

Sa zvezda ucrtane trene...

Zatvaram oči, sakupljam zaspale cvetove

Lepim na platnu tvoje boje

Kročim u sve paralelne svetove

Tražeći oči tvoje...

Koračam zvezdama, treptaj znan

U sve uglove atmosfere

Tražim tvojih očiju plam

Da sa mene tuge podere...

Biserje plavo od morskih dubina

Vetrova uhvaćenih u moju kosu

Skakućem oblacima na tvojim krilima

Pijem ti sa usana ružičastu rosu...

Tvoj mi dah pluća izdiže

Svaki moj pokušaj da padnem briše

Po meni tvoje bilo uzdiše

Nove romane od snova piše...

Na ruci tvojoj pronadjoh sebe

Satkanu od isprepletenih životnih linija

 Prateći zamršene puteve do tebe

Stopiše se ispružene ruke : Ti i ja...

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Hej, Ti nisi neko

Ti si moja ruka

Toplo gnezdo, meko

Što se svilo oko moga struka..

 Hej, Ti ne dišeš daleko

Već kroz mene tvoj dah se širi

Utičeš  s divljom rekom

Što valove moje miri..

Hej, TI, što sanjaš u samoći

Andjela bez krila

Noću kada zatvoriš oči

TI si moja duša mila..

Oprosti mi što ti dah svoj dadoh

sve zvezde što ih u očima skupih

zadnju kap krvi što imadoh

sva slova zarobljena u jedan stih...

Oprosti što ne umem da bez tebe snujem

niti da osmeh na se obučem

od plavih kometa što te kujem

pregršt uspomena koje vučem...

Oprosti što jedino voleti znam

da letim kroz beskraj, u pogledu ti se budim

samo srce svoje mogu da ti dam

i do kraja života da te ljubim...

Pogledah lice i oka plam

Ožariše se obrazi,

O, Meseče zar te nije sram

Raspi mi zvezde i pomazi

Utri stazu šuštanjem svile

Svice pošalji da posvetle

Probudi vilenjake i dobre vile

Na dlan mi svoje želje i osmehe metle

Zaigrali kolo od radosti i drhtaja

Životom napunili ćupove ispod duge

Krenuli putem nestvarnog beskraja

Udahnuli zelene, crvene i žute pruge

Od cveća mirisnu postelju spleli

Okačili je izmedju jave i sna

Ljubavlju kose zaljubljeno pleli

Dva srca u se izgubljena

Snu ti neću dati da usni

Danu da svetlost zgasne

Ukrašću ti poljupce s usni

I izgubiti se u noći kasne...

Upalite zvezde, usnulo je more

Probudite mornare, brodove da krenu

Tiho da ne probude zore

Uljuljkajte joj kosu snenu,

Na talasima uzdaha zaplovite kradom

Upijte zanos zaljubljenog oka

Sve reči i rime ispunjene nadom

Ko jezera tamna, ko mora duboka,

Okačite na Mesec leptire sreće

Ko svici ljeskaće se u plavoj vodi

Tu sliku zaboraviti niko neće

Što zaljubljenim morem brodi,

Kada dodaš slici još malo boje

Svih neispričanih želja i maštanja

Dve siluete što u tami stoje

Zagrljene pod palmom praštanja,

Slika je samo jedan mali deo

Bez mirisa, daha, žamora tiha

Satkan u ram život ceo

Život duše upleten u dva stiha...

Pod lišćem se sakrih

Od vetra i sjaja

Utisnuh u zemlji stih

Bez početka i bez kraja,

Iscrtah u slovu sve boje neba

Ruke što grle slike u mislima

Srcu potreba

Hrana snima,

Šuštanje lišća uzdrhta mi sen

U uvu osmeh traži mene

O, srce zastani za tren

Ne otkrij oči zaljubljene...

Kucam ti na prozor kao list zelen

posmatram ti zamišljeno oko

na usnama reči tražim kao melem

uronjena u dubine plave duboko..

Vetar mi se smeje, kida peteljke žive

ja uporno nasrćem na prozračne daljine

lepim ti usne na okna što snive

daleke oči boje lešnika sanjive...

Meškoljim ti se na dlanu topla

osećaš na tren otkucaj moj

to vreli dah iz moga grotla

upija se u dah tvoj...

Ćutiš, gledaš sen na zidu

od sunčevih zraka pokušavam

da ti nacrtam labude i jednoroge u snegu

sve bajke koje sa tobom sanjam...

Na prozor jedno srce šara ti andjela

osmeha sretnog, beličastih krila

o, napij se života sa moga vrela,

ljubi te, ljubi tvoja vila...

Količina uzdaha sakupljenih u krošnjama
zakasnelih jeseni
posipa se sa ogoljenih grana
vetrom nošena u jezik zagriženi
nezaboravna muzika ispletenih tela
što snovima uranja u nova proleća
sa dna planinskih vrela
što na svoja pleća
još jedan krug života nosi
sanjarima u pogledu sjaji
jačinom svojom prkosi
u nutrini svojoj gaji
onaj osećaj što krvlju gori
vekovima po čoveku ispisan
pečatiran u svakoj pori
ljubavlju jedinom inspirisan.