Autor malaino | 22 Maj, 2011
Klonula glava, razbarušene kose
tihi dah, tišina, tama
prikrala se noć na kapima rose
jedna glava na jastuku sama.
U kosi joj milion zvezda sjaje
prebiru sanje, po boji slažu
vezuju oblake u dugine kraje
šapatom noći tajne kažu.
Jastuk kao knjiga stranice okreće
išarane zlatnim i rumenim nitima
u svaki kutak sna meće
paperjaste oblake sa belim krilima.
Čudna je ta knjiga Dnevnik za sne
uzdiše, smeje se i plače
dok plovi noćima kroz oči te
kao po zvezdama da skače.
Kada se jutro kroz noć prikrade
prospe rumeni prah zore
probude se oči i u njima nade
snage za još jedan dan se stvore.
Dnevnik za sne udahne jako
sa jastuka u kosu se vinu
da oči na zaborave lako
da traju sni i kada noći minu.
This Entry was written on 22 Maj, 2011 16:48 in the Category Snovi.
You can leave a Comment or check the Trekbekovi.
...Da traju sni i kad noci minu.
Autor unajedina am 22 Maj 2011, 17:13