Sanjar u plavom...
Hej, Ti nisi neko
Ti si moja ruka
Toplo gnezdo, meko
Što se svilo oko moga struka..
Hej, Ti ne dišeš daleko
Već kroz mene tvoj dah se širi
Utičeš s divljom rekom
Što valove moje miri..
Hej, TI, što sanjaš u samoći
Andjela bez krila
Noću kada zatvoriš oči
TI si moja duša mila..
Oprosti mi što ti dah svoj dadoh
sve zvezde što ih u očima skupih
zadnju kap krvi što imadoh
sva slova zarobljena u jedan stih...
Oprosti što ne umem da bez tebe snujem
niti da osmeh na se obučem
od plavih kometa što te kujem
pregršt uspomena koje vučem...
Oprosti što jedino voleti znam
da letim kroz beskraj, u pogledu ti se budim
samo srce svoje mogu da ti dam
i do kraja života da te ljubim...
Pogledah lice i oka plam
Ožariše se obrazi,
O, Meseče zar te nije sram
Raspi mi zvezde i pomazi
Utri stazu šuštanjem svile
Svice pošalji da posvetle
Probudi vilenjake i dobre vile
Na dlan mi svoje želje i osmehe metle
Zaigrali kolo od radosti i drhtaja
Životom napunili ćupove ispod duge
Krenuli putem nestvarnog beskraja
Udahnuli zelene, crvene i žute pruge
Od cveća mirisnu postelju spleli
Okačili je izmedju jave i sna
Ljubavlju kose zaljubljeno pleli
Dva srca u se izgubljena
Snu ti neću dati da usni
Danu da svetlost zgasne
Ukrašću ti poljupce s usni
I izgubiti se u noći kasne...
