Blue dream

Količina uzdaha sakupljenih u krošnjama
zakasnelih jeseni
posipa se sa ogoljenih grana
vetrom nošena u jezik zagriženi
nezaboravna muzika ispletenih tela
što snovima uranja u nova proleća
sa dna planinskih vrela
što na svoja pleća
još jedan krug života nosi
sanjarima u pogledu sjaji
jačinom svojom prkosi
u nutrini svojoj gaji
onaj osećaj što krvlju gori
vekovima po čoveku ispisan
pečatiran u svakoj pori
ljubavlju jedinom inspirisan.

Kotralju se koraci sokacima popločanim

Odzvanjaju dani, spavaju noći

Zastanem, u svetlost svetiljke uskočim

Poželim još jednom u san poći..

 

Da odsanjam sve rime što srca ispisaše

Da zavrtim točak života još jednom

Po tebi se moje kose razasuše

Krv zakola utrobom čednom..

 

Tobom pih crno vino

Usnama tvojim ljubih sreću

Prstima zaigrah po puti fino

Da odustanem od tebe ne mogu i neću..

 

Poslah ti sve leptire da ti oboje dugu

Da pospu zlatastim prahom sa krila

Zbacih sa kaputa izbledelu tugu

Otkrih ljubav što se za te u meni skrila..

 

Tvoj mi dah život daje

Poljubac crvenilom obraze sjaji

U oku lik tvoj zastaje

U srcu ljubavni drhte otkucaji..

 

Kada krenem dalje obalom strmom

U dlanu otisak ti tražim

Obraz tvoj što spava u krilu mom

Nedostaješ, uzdahom ti uvo mazim...